Što arhitekt nacrta, tvornica proizvede

Ve­ći­nu lju­di za­do­vo­lja­va gra­dnja obi­telj­skog do­ma u vla­sti­toj re­ži­ji, a za­htje­vni­ji se odlu­ču­ju za ar­hi­te­kta ili pre­fa­bri­ci­ra­nu mon­ta­žnu ku­ću. Da­nas go­to­ve ku­će za­pa­ki­ra­ne do­la­ze ka­mi­o­ni­ma na že­lje­nu lo­ka­ci­ju, a estet­ski ne za­o­sta­ju za oni­ma sa­gra­đe­nim na tra­di­cij­ski na­čin.

Me­đu­tim, ono što sa­da po­sta­je ne sa­mo no­vost ne­go i uo­bi­ča­je­na pra­ksa jest kom­bi­na­ci­ja ar­hi­te­kto­va in­di­vi­du­a­li­zi­ra­nog rješenja s pre­fa­bri­ci­ra­nim stan­dar­di­zi­ra­nim ele­men­ti­ma. Ugla­vnom je ri­ječ o dr­ve­tu, a u nešto ma­njoj mje­ri i o be­to­nu.

Po­ja­va sta­kla i po­li­kar­bo­na­tnih ispu­na i plo­ča otva­ra pre­fa­bri­ka­ci­ji no­ve vi­zu­re. Ra­ču­nal­ni su pro­gra­mi u mo­gu­ćno­sti upra­vlja­ti pro­ce­si­ma od na­ru­džbe ma­te­ri­ja­la do tro­di­men­zij­skog re­za­nja dr­ve­ta, pa kod obi­telj­skih ku­ća ti­pi­zi­ra­ni ele­men­ti više ni­su pre­pre­ka u re­a­li­za­ci­ji slo­že­nih ide­ja.

Te­žište istra­ži­va­nja po­mi­če se s ra­zvo­ja pro­to­ti­po­va na me­to­du usu­sta­vlji­va­nja na­či­na gra­dnje. To zna­či pre­ci­zi­ra­nje stan­dar­di­zi­ra­nih po­je­di­na­čnih ele­me­na­ta, di­zaj­ni­ra­nih u mo­du­le s vi­so­kim stu­pnjem do­ra­de i mo­gu­ćnošću pri­mje­ne u go­to­vo sva­ko­me pro­je­ktu pre­ma na­če­lu sla­ga­li­ce, či­me se ostva­ru­je je­din­stve­nost, ali i au­to­no­mnost rješenja. Osim to­ga, ta­kvo ra­zmišlja­nje omo­gu­ću­je da ku­ća mo­že bi­ti obli­ko­va­na kao bun­ga­lov, ali i kao dvo­ka­tni­ca ili tro­ka­tni­ca.

Ko­rište­nje Sun­če­ve ener­gi­je ta­ko­đer po­sta­je sve zna­čaj­ni­ji ele­ment gra­đe­nja, ta­ko da po­jam ni­sko­e­ner­get­ske ku­će do­bi­va na va­žno­sti, što opet im­pli­ci­ra i istra­ži­va­nje no­vih pro­stor­nih kon­ce­pci­ja. Za­to ni­je ču­dno da je newyorški Mu­zej mo­der­ne umje­tno­sti naj­ve­ću ovo­go­dišnju ar­hi­te­kton­sku izlo­žbu po­sve­tio pre­fa­bri­ka­ci­ji. Izlo­žba pod na­zi­vom “Ho­me Delivery: Fa­bri­ca­ting the Mo­dern Dwelling” obu­hva­ća za­me­tke pre­fa­bri­ka­ci­je od sta­ro­ga Ri­ma ko­ji opskr­blju­je ci­je­lo Car­stvo stu­po­vi­ma i po­kro­vi­ma pa sve do stam­be­ne gra­dnje ve­li­ko­plošnim opla­ta­ma u ne­ka­dašnjoj Isto­čnoj Nje­ma­čkoj. Ta­ko, pri­mje­ri­ce, u Ja­pa­nu već u 17. sto­lje­ću na­la­zi­mo ku­će od pre­fa­bri­ci­ra­nih ele­me­na­ta.

Me­đu če­ti­ri sto­ti­ne su­vre­me­nih pro­je­ka­ta iza­bra­no je pet pro­to­ti­po­va mo­der­ne pre­fa­bri­ka­ci­je i mon­ta­že. Oni bi tre­ba­li po­ka­za­ti ka­ko po­mi­ri­ti eko­loški pri­hva­tlji­va rješenja na vi­so­koj estet­skoj ra­zi­ni sa za­htje­vi­ma po­je­di­na­čnih na­ru­či­te­lja, ali i kli­mat­skim, pro­stor­nim i so­ci­jal­nim pa­ra­me­tri­ma kon­kre­tnih lo­ka­ci­ja.

Udio mon­ta­žne gra­dnje u Ja­pa­nu sa­da je 20 po­sto, a u Ame­ri­ci se pe­nje i na 30 po­sto. U za­pa­dnoj se Eu­ro­pi oče­ku­je ta­ko­đer rast tog tr­žišta pa bi, pri­mje­ri­ce, u Nje­ma­čkoj taj se­gment mo­gao bi­ti u ra­spo­nu od 15 do 20 po­sto.

U In­di­ji i Ki­ni pre­dvi­đa­ju, pak, da bi čak 50 po­sto sta­no­vništva tre­ba­lo ži­vje­ti u ta­kvim ku­ća­ma. Kom­pa­ni­je Toyota i Pa­na­so­nic ra­zvi­ja­ju mo­de­le za azij­sko tr­žište, a eu­rop­ski pro­i­zvo­đa­či pre­fa­bri­ci­ra­nih mon­ta­žnih ku­ća Grif­fner i Han­lo ra­di pri­do­bi­va­nja no­vih mušte­ri­ja an­ga­ži­ra­ju ugle­dne ar­hi­te­kte, me­đu ko­ji­ma su Mat­teo Thun i Gu­stav Pe­ichl.

U Au­stri­ji je ta te­hno­lo­gi­ja uzna­pre­do­va­la pa ne­ko­li­ko ilu­stra­ci­ja mo­že na­zna­či­ti pa­le­tu mo­gu­ćno­sti mon­ta­žne i po­lu­mon­ta­žne gra­dnje.

Ku­ća u Be­ču s bo­ga­tim unu­tar­njim pro­stor­nim to­kom ima sva če­ti­ra pro­če­lja ra­zli­či­ta. U Gra­dišću je na­pra­vlje­na ku­ća površine sa­mo 100 kva­dra­ta i odli­čan je pri­mjer ni­sko­bu­dže­tne ar­hi­te­ktu­re. Gra­dnja u Šta­jer­skoj je­dva da ima 70 kva­dra­ta, ali je za­to kon­ci­pi­ra­na kao je­dno­pro­stor­ni vo­lu­men.

U kon­ti­nen­tal­noj Hr­vat­skoj po­sto­ji sto­lje­tna tra­di­ci­ja gra­dnje dr­ve­nim ele­men­ti­ma. Tu­ro­polj­ska ku­ća još mo­že bi­ti in­spi­ra­ti­vni pre­dlo­žak za su­sta­vno ra­zmišlja­nje o pre­fa­bri­ka­ci­ji, ali i pro­stor­noj or­ga­ni­za­ci­ji.

Kad smo već kod uzo­ra za na­do­gra­đi­va­nje su­vre­me­nih mo­de­la, dr­ve­na ku­ća u za­gre­ba­čkoj uli­ci Sve­ti Duh ar­hi­te­ka­ta Dra­ge Ible­ra i Dra­ge Ga­li­ća iz tri­de­se­tih go­di­na prošlo­ga sto­lje­ća sja­jan je pri­mjer pre­fa­bri­ci­ra­ne, mon­ta­žne i mo­du­lar­ne gra­dnje. Na­ža­lost, ku­ća je ne­da­vno srušena.

Dr­ve­na ku­ća Lu­na u Sa­mo­bo­ru Re­na­te Šu­njić-Pe­tro­vić i Hr­vo­ja Pe­tro­vi­ća sa­gra­đe­na 2007. go­di­ne pre­ma pre­dlošku slo­ven­ske tvr­tke Ri­ko hiše pu­na je in­di­vi­du­a­li­zi­ra­nih i au­tor­skih rješenja. U po­tpu­no­sti je mon­ta­žna, mo­že se ra­sta­vi­ti, pre­se­li­ti ili re­ci­kli­ra­ti.

Dr­vo se ovdje po­ja­vlju­je i kao kon­stru­kti­vni ele­ment i kao oblo­ga. Kom­bi­na­ci­jom pu­no­stje­nih pa­ne­la od la­me­li­ra­nog dr­va i če­li­čnih stro­pnih gre­da na­sta­je mo­du­lar­ni ra­ster s mo­gu­ćno­sti pre­gra­đi­va­nja. Ma­te­ri­ja­li su osta­vlje­ni u izvor­nim tek­stu­ra­ma i bo­ja­ma. Ni­sko­tem­pe­ra­tur­ni su­stav gri­ja­nja to­plin­skom cr­pkom sa ze­mlja­nim ko­le­kto­rom re­spe­kti­ra eko­lošku di­men­zi­ju pro­je­kta. Au­to­ma­ti­zi­ra­ni su­stav alu­mi­nij­skih la­me­la i ve­li­ko je­dro ten­da iznad te­ra­se, a ispred dne­vnog bo­rav­ka jam­či zašti­tu od sun­ca.

Je­ze­ro za ku­pa­nje u lje­tnim mje­se­ci­ma os­vje­ža­va zrak u ku­ći, a fil­tri­ra­nje vo­de oba­vlja se na pri­ro­dan na­čin. Če­li­čni okvir s je­drom di­na­mi­zi­ra dvo­rišno pro­če­lje i sim­bol je ino­va­ci­je, pre­ci­zno­sti, ali i ek­spe­ri­men­ta, što ta­ko če­sto ne­do­sta­je hr­vat­skim ku­ća­ma.